FOKUS, 5. studenoga 2004.

Dossier RSK (8)

Nenad Piskač

Evropa može samo da besni

Deset washingtonskih preporuka iz travnja godine 1992. upućenih Radovanu Karadžiću
završavaju optimistično: "Imaćete Srbiju kao izlaz za vašu industriju i trgovinu i mirno ce te živeti. Za par godina, kada se Rusija stabilizuje i Srbija ponovo uspostavi normalne odnose sa većim delom sveta, i vi ćete biti priznati II. Jesu li srpski obavještajci bili u pravu

Nakon što je Zoran B. Đordevic strogo povjerljivo 8. veljace1992. javio iz Washingtona u Knin o tomu što i kako je raditi teroristima na okupiranome području Hrvatske, javio se pismom od 12. travnja 1991. godine i Radovanu Karadžicu iRadoslavu Brdaninu, Srpskoj demokratskoj stranci i "Republika Srpska Bosna i Hercegovina", kako bi ih podsjetio "na neke od stvari o kojim biste morali povesti računa ovih dana". Riječ je o deset točaka. U prvoj točki upoznaje ih s percepcijom Zapada o Srbima iz Bosne, koja postaje sve negativnija, kao i o JNA. U drugoj točki upozorava kako je "rat Zapada protiv Jugoslavije prestao da bude rat protiv Komunizma i otvoreno se pretvorio u rat protiv Srba. Ovde se pojam Komunizma više i ne pominje.
Ostao je samo Srbo-terorizam". Washingtonski Office Republic of Serbian Krayina - Yugoslavijau pismu dalje provlaci povijesne paralele "politike Zapada", koja je prema Srbima "u dlaku ista kao politika koju je Evropa vodila 1877. godine u vreme davanja Austriji protektorata nad Bosnom,i 1905-1909, u vreme aneksije Bosne...". Da je riječ o poznatoj "zaveri Zapada, Vatikana i Kominterne" uopće nije sporno. U trećoj točki Đordević, naime, poučava Karadžica kako "Zapad ima dve agresivne opcije". Prva je "rat preko posrednika...
Hrvata i Muslimana, Albanci se još uvek drže u rezervi". Objašnjenje: "ako se rat izgubi, krivica za poraz ostaje na posredniku. Takođe, ukoliko se to na kraju pokaže kao najkorisnije, ovaj pristup ostavlja mogućnost za pomirenje i nastavak saradnje sa protivnikom (Srbima), kao da rata i nije bilo." Druga je opcija "direktna vojna intervencija i ostavljanje Srba na miru". Intervenciju ne treba izazivati: "treba preduzimati sve moguće političke korake da se ona onemogući". Đordevic posebno upozorava na moguće "vazdušne udare" i
"tehnološki nedorasle protiv-vazdušne odbrane JNA".Zapadu je za vojnu intervenciju potrebno barem "tri meseca da pripremi politički teren i prikupi vojne efektive", što "Srbima daje vremena da intervenciju onemoguće političkim sredstvima". Takva bi intervencija, tvrdi
washingotonska veza, "koštala do sto milijardi dolara". Spominje se i mogućnost "ruske reakcije", u koju Zapad u onom trenutku, prema mišljenju ?orđevica, nije siguran.
Cetvrta tocka: Srbi u Bosni"i Srbijana gornje pretnje možete efikasno odgovoriti".
Evo nekoliko preporuka: "glasno i jasno optužiti Zapad za kršenje Helšin-
skog Ugovora, Povelje Ujedinjenih Nacija i za vodjenje rata preko posrednika sa ciljem cepanja i porobljavanja srpskog. naroda." Ali, ne ici "direktno" protiv "celog Zapada" nego "bi bilo efikasnije: za rat optuživati samo Evropu, kao novu super-silu koja svoju moc demonstrira' na malom srpskom narodu. Ameriku treba ostaviti postrani i praviti se kao da ona ne stoji iza ovog rata protiv Srba.
To nam ostavlja mogućnost da sa Amerikom uspostavimo ponovnu saradnju.Takođe, na američku politiku Srbi mogu, ukoliko se potrude, imati uticaja.
Na evropsku politiku uticaja možemo imati vrlo malo. Nemci sa nama ratuju emocijama. Britanci i Francuzi protiv nas vode svoj Krimskirat, smatrajući nas ruskim saveznikom koji se mora uništiti.
Druge zemlje ratuju protiv nas po katoličkoj liniji, a treće su jednostavno
željne krvi - obrazlaže washingotonski office i nastavlja: "Ove optužbe se mogu efikasno plasirati diplomatskim kanalima ka svim zemljama sveta i kroz Ujedinjene Nacije." Karadžicu i Brdaninu se preporuča: "Neophodno je potpuno otkazati posrednička ovlašcenja koja ste dali Evropi. Sasvim jasno kažite da je Evropa mogla igrati ulogu posrednika dok nije pružala direktnu podršku Muslimanima i Hrvatima... onemogućite šetkanje evropskih posmatraća po vašoj teritoriji... Kažite Portugalcu da Bosna nije evropska kolonija...". Na praktičnom planu: "neophodno je hitno i konačno prevesti sve ili bar najveći deo jedinica JNA u Vojsku Srpske BiH, tj. Srpske Odbrambene Snage. Oko toga bi bilo dobro i da napravite malo pozorište, kao da to preuzimanje jedinica vršite silom, protiv volje JNA.Kada cela vojska bude vaša, niko je neće moći optužiti da
je to srbijanska agresorska armija." Monetarna preporuka: "Da biste naglasili svoju nezavisnost i odvojilise i od Muslimanske Bosne i od Srbije, izuzetno je važno uvesti vaš novac. Time ćete pomoći i sebi i Srbiji.Ako sami štampate svoj novac niko ne može ucenama naterati Srbiju da prestane da vam izdaje novčanice. To je takodje nenasilna brana uticaju i vlasti Sarajeva. Evropa može samo da besni". Točka pet govori o određivanju cilja: "Da biste u svetu uspešno vodili diplomatsku borbu za svoje priznanje morate konačno i jasno reci šta je ciljovog rata.
Ako je to formiranje nezavisne Srpske; Bosne i Hercegovine, kažite to slobodno i jasno. Ako je cilj ostajanje u Jugoslaviji, zahtevajte od Beograda da vas odmah prizna kao federalnu jedinicu i onda to proklamujte kao cilj... ako se delite od Muslimana i Hrvata, kažite konačno koju granicu branite, Nema države bezgranica. Ne budite gramzivi i za svoje proglašavanje samo ono što možete braniti.
Šesta točka poučava kako Karadžić treba razgovarati i pregovarati "sa Vanceom", za kojega su Srbi "agresori, a Bosna je nezavisna zemlja" . Uputa- "pod takvim pretpostavkama nema pregovora". Međutim, "pregovori o primirju pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija su prihvatljivi, medjutim oni moraju obuhvatiti i vojno i političko razgraničenje sa Muslimanima i Hrvatima . (…) Razgovarajte sa Vanceom samo ako Ujedinjene Nacije preuzmu obe uloge, tj postanu posrednik i u vojnim i u političkim pregovorima…bilo bi pametno da na pregovore sa Vance-om ne šaljete glavu srpske Bosne . Ako Gospodin Karadžić nešto obeća, on to mora i ispuniti. Zato je bolje poslati nejkoga malo manje uglednog, čija se reč može i poreći".

Sedma točka o bombardiranju: "privodjenju vojnih akcija maksimalno
vodite računa da se Evropi ne daje municija za propagandne optužbe... Vi gadjate vojne ciljeve, gde god ih ima, medjutim nemojte da dozvolite da vas neki izdajnik iz JNA navuče da gadjate civilne objekte po Sarajevu,kao što je to radjeno sa Dubrovnikom. Kadijević je bombardovao Dubrovnik samo da bi se kompromitovali Srbi i da bi se Hrvatima dala mogućnost da nariču nad kulturno - istorijskim spomenicima koje 'barbari' - uništavaju"
Osma točka: "Oko muslimanskih sela. Ako su spalili srpsko selo, osvetite se i spalite muslimansko. Medjutim, gde nije potrebno, ne pravite nepotrebno zlu krv:'.
Deveta točka: "Naša procena je da se Evropi žuri da slomi Srbe do američkih izbora u novembru 1992 Ako se Rusija uspravi, ona će, ne zbog ljubavi prema Srbima, već zbog sebe i svog ugleda i uticaja, početi da zavitlava i postavlja uslove. Tada je gotovo sa evropskim divljanjem".
Deseta točka: "Zbog ovakvih globalnih političkih odnosa, vi treba da se
branite što duže i što veštije. Cilj treba da vam bude stvaranje vojnog i
političkog statusa kvo, sličnog onome u kome se danas nalazi truski deo Kipra.
Istina, niko vas neće priznati, ali to nije ni preterano važno. Međunarodno
nepriznavanje otprilike znači da vaše lokalne prvake nećete nagradjivati ambasadorskim mestima. Imaćete Srbiju kao izlaz za vašu industriju i trgovinu i mirno ćete živeti. Za par godina, kada se Rusija stabilizuje i Srbija ponovo uspostavi normalne odnose sa većim delom sveta, i vi ćete biti priznati.
Mnogo sreće i pozdrava, Vaš Zoran B. Djordjevic.
Kopija: Dr. Milan Babic i Gosp.
Borivoj Rašuo.OVAJ FAKS IMA ŠEST(6) STRANA".